Годишњица Николе Чупића

м: Еп =

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВВИКОМ 95

између великога војводе и краља. Стјепан се није био одрекао своје и обласне тежње за самосталношћу, те доврши своје одцијепљене од Босне прогласивши се херцегом од св. Саве. А кад Стјепан Томаш поче вршити своје обавезе према папи и гонити своје богомилске поданике, које Стјепан могашње згодно закрилити, тада пуче до краја јаз, који дијељаше краља и херцега, да се никада не испуни као што треба.

Сре:ином 1450. године било је стање на тој страни, одакде се Стјепан једино и могао бојати, врло повољно за њега. Не само Босни него су и Угарској везивали руке унутрашњи заплијети и непријатељства, отворена или прикривена, с деспотом им са султаном!“ У Млетке је Стје-

,

12 __ Ч. Мијатовић, Дссцот Ђурађ Бранковић ЏП. У Београду 1852 стр. 166—170; Рачки у реченој расправи. Кад. УШ, 159; Тајнер, Нипс ПИ. 255. —-0 одпосима између Босне и деспотовине треба проговорштм њеколико ријечи. Због земаља, које је краљ, користећи се првим турским освојењем Ђурђеве државе, био повратио Босни, понповише се по деспотовом повратку старе борбе између њега и Босие, Стојан Новаковић, Посл, Бранковићи у Лет. Мат. Срп. 146. 14и [5 Презазећи преко остадих догађаја поменућу да се с јесени 1448. збиљски ратовало, те је шура Ђурђев Кантакузин разбио Томаша, Ч. Мијат. на ист. мј. 85 и 86, и да је на годину било прилике, да угарским посредовањем суд измири запађене стране. — Послије овога настаје у Мијатовића велика празнина; осим једне нвапомепе, о којој доцније, нигдје ни једне ријечи како се овај запдијет свршио. Да је барем узео да се раздор није пи прекидао, али он нови рат између Ђурђа и Томаша, о ком имамо помена 1455. године, сасвијем правилно сматра као вову ствар, на реч. мј. 238. — Свакојако од мира не би ништа, јер се и односи између деспота и Угарске почеше кварити, о чему види у истога 161—166. Међу тијем Клаић