Годишњица Николе Чупића

96 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

пан баш у прољеће те, 1450, године био послао особито посланство, да уреди њеке послове, и тако је био боље притврдио старе односе, који су њега и Сандаља, његова

„Рој. Возле. 295, каже, како крајем године «ротобџ Туапа Ниојада 1 ровгедоуапјет гтзкоса дуога !ггаупапа %1 пјестоуа (Тотавеуа) гагтиса ва девровот вгђакип». Како је ово рвченпо бса помена икаквог извора, не можемо га примити, особито што је слабо било могућности, да Јанко стане мирити Томаша и Ђурђе. Тако исто не можемо од освоје воље узети мир ни за 1450 годину, и ако немамо помвна о рату, ларочито пошто је Јанко по одлуци саборској почео отворена непријатељства, с Ђурђем (види Мијатовића 169 и 170), а то је без сумње годило Томашу. У овом погледу Мијатовић, па ист. мј, врло згодно каже: «не знамо дали има какве унутрашње за сада још невидљиве свезе с политиком, коју је Хуњадија према, Ђурђу предузео, ади је вредно запазити, да је у истом месецу Јуну стигла краљу босанскоме Томашу из Рима була, којом папа Никоза хвали краља, што ратује „противу Турака и јеретика манихејскиха, па даје опроштај грехова свима и свакоме, који у војсци краља босанскога против таких непријатеља служи (Каупајд! Аппа!. ессјев. ХХУШ!, 554)». Немам при руци Рајнадда, али је папско писмо, о коме је ријсч, штампано у Тајнвра, Моп. Нипс. Г. 255. а како је ту, јасно потврђује везу између папиног писма и Ђурђевих односа с Босном и Угарском. Тамо се говори о рату «дчод сопфга Тигсов 64 ћеге соз Магјсћеов рго па дејепбдопе сегпз ад гергтепдат Шогшт ваеуШат ећ аЛогит Сћг1веЕ; пошт п1в Лове ји т јп раг«јр)и5 11115». Пошљедње се ријечи тичу некога, који није био ни Турчин ни богомил, могао је дакде бити само православни, јер не би ваљда папа тако говорио о католицима. Говор је дакле извјесно о Ђурђу. Према оваквим односима између краља и деспота у Јуну 1450, видимо кака јо згода бида с те стране за Стјепана.