Годишњица Николе Чупића

100 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

земљама. Сад се нијесу само те повластице крњиле, него је управ највише њихова трговина морала осјетити од тијех тако пресудних поступака Стјепанових. Дубровчани своја права нијесу само чували и енергично бранили у вријеме, кад су им Немањићи били непосредни сусједи, него су и доцније при сваком новом уговору, илп при свакој потврди старих уговора, тражили, да им поједини

ргеевпдепдо Ббегапо, сће ВоКо, ГЕогес2та ргпсћраје, соп ша ја сопбгада [0586 меавдаша а 11 рег Ја тогје 4! Бапдар1.“ За њим Матковић, Над УП. 247. поред помињаног узрока има и Конавле. На пошљетку га Јиречек, и ако неодређено, помиње као једини узрок рату: 21 хојуода 5ЗЏПрап је ћџо Као Вадовкау (Рам/омс) Копаује вЛот !пјен 12 гика Чибгоуаскђећ. 1 оп је ргогјавјуао. да Пиђгоубаш Копахје пбјеви Кирш, песо да ћ дг2о Као 2а1ок, 1 робсео је пиг ги5и) рјасбкапјет |(г20уаскћ кагауапа 1 пергпјајејјвкип павгсајџта па еп бе диргомаско.ђ Маве. 75. За Јиречека морам рећи, да се у том чланку једино занимао дубровачком тежњом, да прошире гра-= нице, и да је на све друго врло слабо пазио, тако да у чланку има чудних погрјешака, ма да је пуп драгоцјених нових по датака. Ја у тексту нијесам на овај начип ни поменуо Конавде 4 мислим, да су се пнеци преварили с тога, што је Стјепан, отевши у рату Конавле, Тражио да му и даље остану (чим их је Стјепан у Јуну !451. заузео, одмах је Дубровнику предлагао мир тражећи их за себе. Растић). Да пије овако, као што ја мислим, не би могло бити, да св та Стјепанова, тражбина не пађе бар у којој од многих тужаба дубровачких. Тако би то исто био помепуо, ако ће и један писац старији од Лукарића, а п циједо причање Растићево веома јасно говори против тих његових ријечи. Мјесто тога видимо, да оба љетописца кажу отворено, да су рату биди кривџ рђави пссданици дубровачки, Безим, 61! и Рањина 256., а то пе би могди рећи, кад не би било по мом мишљењу, као што у том слу-

Јани =. : • - · = Баш о њаите и не ил ав