Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

а и а. Бањана

стрица и претходника, везивали с моћном републи: С деспотом је такође био врло доброг%', а немамо у мислити, да је са султаном било друкчије. Само малени облачак у непосредном сусједству Стјепанову ниџпта на добро слутио. С Дубровником су се у пошљ вријеме појављивали све нови и нови заплети. Тек ; распра легне, искрсне одмах њешто ново, што опе' мути односе. Тако је било почело њекако од 1445 се на пошљетку почетком ове, 1450., године није чи да је отклоњено све, што би више могло изазивати доре: дубровачки посланици, који су преговарали с цегом, као да су се задовољни вратили кући“,

" Чим ти посланици одоше од Стјепана, стадоше цати нове свађе. Херцег је јамачно желио, да се кој онако повољним му приликама у погледу Босне, дес вине, Млетака и Турске, те смисли, да изврши у 3 њеке економно-финансиске реформе,. којим као да је ударити основ самосталнијем приврједном животу државе. Одмах поче заводити царине, којих до тзг бијаше у земљи, а на дубровачке писмене предс'

20 __ бесг. сопз. гос. ХУШ, 181 у Ша. Асја П, и 428.

21 __. Упореди на ист. мј. 427.

22 __ Растић.

23 —. По Растићу. Као даје Стјепан био подигао ц: на 109]. Матковић, РгП. 247, мисди, да је тражио це само «од !туехепе 1 ргоувгерпе тагуе“, али не бих река је добро разумио Растића, по ком је то и писао, јер овај 1 како је Стјепан при доцнијим преговорима говорио: , Вафизећ хојејуапо, сће поп 8' аббогаззего ИН да2гн по а с ап рагисојаго де аптан, сћв 81 сопдисехапо рег 1 та дочевзего рааг Гегђа, сће разсојауапо пе! раззаг рег | вјац». Ово може злачити само, да је Стјепан упорпије бр

Годишњица Х. 1