Годишњица Николе Чупића

109 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

те му у Октобру, по свој прилици пошљедњих дана тога, мјесеца2“, послаше Марина Жуњева Журговића, и Никшу

28 _ | Цто се времена тиче, мислим, да Стјепан није почињао никакво зао прије Септембра, јер је 5. Јула био издао онв признанице на годиштинв, којима је био рок тек 3. Августа (Моп. Вегр. 441 и 442): као да тада дакдае није било никакве могућности за праву борбу. Према томе, ако узмемо, да су дани до краја Октобра прошли у пријеписци, можемо примити Рањинино казивање, 253, да је посланство кренуло у Октобру, а ово се потврђује и тијем, што је то посланство већ бидо у Требињу 12. Новембра, дакл-, ако се ту задржало њеколико дана, баш би се угађало, да је крајем Новембра било или послато или изабрато. — О пограничним тврђама, говори Растић, који каже и то, да је херцег био узео трговцима њекакав восак па им га платио по тадашњој цијени у Дубровнику. По једној санременој дубровачкој биљешци, Моп Бегр. 442. и 443. видимо да је Стјепан био у Требињу узео. и једну страну свите Андрије Ликсића. Што Јиречек, Маве. 15., каже, да је Стјепан „робео пиг гизш рабкапјет (грсоуабкћећ Кагауапа,“ могло би се мислити, да се у архивским изворима, које је он употријебио, помиње мпого и више штета, које су трговци поднијели од Стјепана. Али Дубровчани у реченој биљешци кажу за себе, пошто су све штете избројили, како остале уза сљда не оумиссмо писати,“ и ја мислим, да _ су Јиречеку ријечи претјеране, јер да је још таких штета било, лако би их били испитади и поменули, 8 и према причању горе у тексту Биди се, да није могло бити много трговаца по Херцеговини. — За напаз на котар Јир. Мавћ. 75. На ово ће св доба по свој прилици одпосити и други помену реченој дубровачкој биљешци, гдје се вели, да је Стјепан посдао Алексу у Бане у Конавлима, те отво 5 водова и коња. што се свакојако морало збити прије «ропства«“ конавоског, па тако и други помен, да је у Конавдима разбио 12 кућа и

>= - =

жа т #Р 22 Е о 2 2 И ТИТА