Годишњица Николе Чупића

104 РАТОРАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Стјепан се у одговору показа веома склон миру, увјераваше их, да он не жели новина, да је рад у својој земљи дијелујти правду свакоме без разлике и тако даљез!. Посланици се наравно нијесу могли задовољити тијем тако неодређеним ријечима и пријеђоше на поједине његове поступке особито на трговинске дажбине и терете. По даљим преговорима и по Стјепановим ријечима, могло се на пошљетку чинити да ће сеу тим питањима и доћи до споразума“. Али што се соли тиче, изјави Стјепан, да свак има права гледати своју корист, тако он, тако они, али да ће им и у томе дјелом доказати, да је као рођени Дубровчанин. Посланици му захваљиваху и поновише, како су трговци осјетили, да им нема довољно безбједпости, те се одбили к другим странама. За забрану, да се не слази по со у Дубровник, поменуше му, да би по ње-

За __ у Растића је овај Стјепанов одговор доста нејасан: „уЕвашего По вцо апто ргорепво аЏа расе е 1е вџе ргоседиге гваћ поп уојег 1ппоуалош, дефчдчегаг пеш 5пој ва! апиоинагацу) свила шдаИегепфстеп(је од ошпј ипо».

35 _ «Фиеви сопипејапдо рагпсојаг22љ'6е ргпимегатепје сп асгамћ де тегсапи, 1 дисса пешо 4А'озвег сопзарехојв о, рег Фаг со аррамге, тапдо зирицо да Вајсо Мегсепомјсћ, ргемаепје деПа сатега, рег рогфаг 1'езетрјаге 41 (4 | расатепц, сће 81 [асеуапо |п (етро а! Упса2 зџо радге е Бапдаг1 зио 210, е 51 (гоуд сопсогде соп цивПо, сће 1'атразсја ог Гауеуапо ргодоЏо. А1' ога, поп рофепдо рт зегугзар деца фввипцјалопв, сопупсјо мпзропдег рег саро а шее 1е ргорозје [адећ. Ма, аглуајо аЛа сађеПа а! "Мепшвсје, 41556 поп ројег ја гипоуег рег евзег аррапасело Фр взџа тадге, рего с1 атрав. слабог) рофегја ргесаге, сће е550 апсће ауегеђђе ппрестајо Горега зџа арргезво деПа тедезшпа, рег [Гаги гезфјаг сопфепи, Сопјезво дФ'амсг фобо ајецпе сеге ај тегвапн е 4'ауег 1е расајо а рге220о сће соггеуа а Васива“. Растић.