Годишњица Николе Чупића

106 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

чанима. Радјен је највише „могао у Стјепана, који му је повјеравао најтеже послове. Посланици видјеше спас, ако успију, да Радјена добију за себе. Пође им за руком те се тајно с њим састану. Пошто се видјело, да се сад цијела распра врти око питања о дријевској царини, обећају Радјену богате награде, ако им помогне, те се добро погоде с херцегом о куповини те царине. Дубровчани су нудили херцегу 4.000 дуката закупа, али да им се он много што подвеже, особито су захтијевали потврду Тврткове повеље. Како су ове понуде биле неповољне за Стјепана, то преговорима не бијаша краја“. Посланици Курговић и Гундулић иђаху по обичају с двором Стјепановим од града до града. Оставивши Требиње бијаху |. Декембра у Косману, 19. истога мјесеца у Хочи, а за тијем 4. Јануара 1451. године под Соколомз“. Као што се види преговарало се непрестано, али је међу тијем дубровачка трговина веома страдала. Вијеће још 10. истога мјесеца упућиваше посланике у преговарању с херцегомз“, Али је све слабо помагало. Сам херцег није више хтио преговарати с посланицима, него им одреди Радјена госта, Вукмана Југовића и Радоја Шиглицу. На пошљетку се све било свело на двије тачке: на 109, извозне и провозне царине на стоку, чега се Стјепан није хтио ни пошто одрећи, и на закуп дријевске царине, који тако исто није хтио снизити. Преговарајући тако, бдијаше и једна и друга страна над својом безбједношћу. Дубровчани држаху непрестано под платом по ког Стјепановог дво-

37 _ Растић.

58 _. Јир. Напд. 40.

3' _. (ЕС сћо Татеп(асјоп 1Таба ај Мопасћ;, с0881 501 сопе а ашл, за 1еуабва, вјесће оспипо вја Пђего дв родег апдаг а сотшргаг е1 ваје, доуе И рјазе весопдо [џ рег 10 равзајо. Гец. о сошш. 4! Гех., 1448— 88“. Јир. УУјасћ. 134.

Бајљњат-72 2212 14