Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 151

лике штете, узе Конавле, па им још и горе спрема — за то он. Владисав, смишљајући по Богу и по правди, и да је у Богу свака нада а не у неправди, нити и у једном свјетском господству, бојећи се, да оне. клетве и заклетве не падну на њега и његово потомство, пе хтје, да се умали старо пријатељство, и утврди га по старим записима!2.

Тако учинише сам Стјепан и Владисав, те се изврну све што не могоше успјети онолики дубровачки пријатељи и заштитници. Не само да се Владисав одрицао свега онога, што Стјепап није хтио ни по што попустити Дубровчанима, него им је још унапријед обећавао накнаду у земљишту, биједећи оца као кривца цијелој распри и раздору. Сад се против Стјепана налажаху уз Дубровчане Ђурђевићи и Владисав, а као да су им се, ако не тада а оно ускоро, придружила и друга херцеговачка властела. По свему св могаше рећи да дубровачке наде не ће остати пусти снови без икаква основа,

Дубровчани су и дотле, не гледајући на млетачку забрану, држали непрестано опремљене своје бродове, те сад изненада ударише с мора на херцегову земљу. Не зна се јесу ли му каква особита квара учинили, али он ипак не хтједе пропустити, а да их за то не тужи Млечићима. Уз то је може бити био одлучио, да опет закуца на млетачка врата, видећи 810, које пријећаше, да се на њега сурва, а мислећи ваљда, да ће их моћи склонити на савез, кад и тако у Италији још не бјеше букнуо рат. Одасла дакле посланике. Ови стигавши изнесоше дужду приједлог за савез и тужбу. што су Дубровчани с мора напали херцега. Ствар се рјешаваше у вијећу 23. Августа 1451. и буде одлучено, да поново забране Дубровчанима држати оружанијех лађа и да то саопште посланицима као и ирвашњу одлуку. Што ли су одлучили и одговорили за, савез, не зна се, али се може поуз-

Те _ Моп. Черр. 444—447.

еј јури ен ин

Пра а Е

~ ~

Пи Не НЕШОВ НЕ ПН

по ин ЕНИ НЕ

ои аививииљ а

– 4 Ноа 5 а т 5 | . , и сан == отиде | и | | А Иран