Годишњица Николе Чупића

158 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Познатији је рад дубровачког ·џосланика Алвиза Гучетића на босанском двору, и ако се не зна, како је Томаш примио онај њихов приједлог о куповини и подјели Херцеговине. Гучетић је настојао, да с Томашем утврди коначан савез и заједницу против Стјепана, обећавао му новчану потпору од стране републичине, а наравно тражио и накнаду у земљишту, пошто разбију Стјепана. Гучетић је, тужећи се на херцега, изнио сва зла, што им је он починио, и показа уговоре с босанским краљевима, које је Стјепан овако погазио, те за то тражаше у Томаша задовољштину као у краља босанскога, коме власт над Стјепаном и његовом земљом сада врло радо признаваху. Гучетићев рад на пошљетку и успје. Томаш приста на савез!%%,. Најприје им потврди записе и прими понуђени савез у име своје и својега сина Стјепана, те се обвеза почети рат без одлагања и наставити га без престанка, са свом силом краљевства босанскога, са слугама својим и с пријатељима изузимајући случај, да га султанова војска, омете или да иначе с те стране буде каквијех тешкоћа. Савезници ће им бити заједнички, а са Стјепаном се не ће мирити без њихове воље и пристанка. Као награду даје Дубровчанима Врсиње и Драчевицу са Суторином и Морињем и с градом Новијем и Рисном до которске међе, са свијем правима и да могу у њима зидати тврђаве Дубровчанима је слободно ове земље набавити било силом, било куповином, било испросом од Турака, ако би прије дошле у руке његове или његовијех слуга, да им их преда за три мјесеца од дана, кад их добије. У овоме су послу без сумње били на руци Дубровчанима папин легат бискуп

139 _ и Љубић, Огледаћо 1. 263. (упореди 68. нап.) каже, да је Томаш, прије но што ће пристати на савез, запријетио био Стјепану, да се окани рата, те кад га овај не послуша, тад и он уста против њега.