Годишњица Николе Чупића

160 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Во ер шав алалина баш пио

испод кога се Стјепан био извио, да га присили, да призна његову краљевску власт, и да га казни за потпомагање и огрезлост у богомилству. Сад је и Владисав, који је главну своју потпору могао имати у сјеверној Херцеговини, имао бољег заплећа, п ако се сад наравно било урадило њешто, што није могло бити по вољи његовијем претендентским намјерама. Оп је свакојако мислио, да политичку тековину своје куће сачува онако цјелокупну, и особито му за то није могла бити по вољи очевидна тежња Томашева, да свуда истакне своје врховно право над Стјепановијем земљама.

Како било да било, тек се у брзо видје, да се Владисав са свијем одметнуо од Стјепана. Оп заузе оцу градиће Тођевац, Вратар у Сутје.ци, Благај и два градића на неретвином мосту. За тијем узе Вјеначац у Невесињу, Имотски, Крушевац и Нови у Луци!" Владнисаву је без сумње и зато много помагало Томашево ступање у савез, што су сад много радије пристајала и мања херцеговачка властела. Без сумње нијесу ни Дубровчани остали скрштенијех рука, него су и они радили, да што више властеле пристане уз Владисава. Тако су уз Владисава пристали војвода Сладоје Семковић с браћом и са својим људима, кнез Ђурђе Ратковић с браћом и људима, кнез Вукашим Санковић с браћом ни с људима, а уз њих и друге властеле и осталога народа!

12 _ Јир. Напд. 79. У Маз., 76. каже овај пнесац «ртетда зп захедта И јад од ћегсеса јеви ргебн ргеКко Мегефуе», што очевидно није тако, као што се види по градовпма, које је Владисав узео. Осим тога сам Стјепан у повељи од 19. Јуда 1453. каже овако: «Тко сегодћ Бно одљлоруно н пошао шнкнмн по кон годк поутћ н мдунњ н с окен н с онен стране Неретве ксегд господсткд могд“. Моп. Зегђ. 458.

43 _ Моп. Бегђ. 457.