Годишњица Николе Чупића

160 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

испод кога се Стјепан био извио, да га, присили, да призна његову краљевску власт, пи да га казни за потпомагање и огрезлост у богомилству. Сад је и Владисав, који је главну своју потпору могао имати у сјеверној Херцеговини, имао бољег заплећа, и ако се сад наравно било урадило њешто, што није могло бити по вољи његовијем претендентским намјерама. Он је свакојако мислио, да политичку тековину своје куће сачува онако цјелокупну, и особито му за то није могла бити по вољи очевидна тежња Томашева, да свуда истакне своје врховно право над Стјепановијем земљама.

Како било да било, тек се у брзо видје, да се Владисав са свијем одметнуо од Стјепана. Он заузе оцу градиће Тођевац, Вратар у Сутјегци, Благај и два градића на неретвином мосту. За тијем узе Вјеначац у Невесињу, Имотски, Крушевац и Нови у Луци!:>, Владисаву је без сумње и за то много помагало Томашево ступање у савез, што су сад много радије пристајала и мања херцеговачка, властела. Без сумње нијесу ни Дубровчани остали скрштенијех рука, него су и онн радили, да што више властеле пристане уз Владисава. Тако су уз Владисава пристали војвода Сладоје Семковић с браћом и са својим људима, кнез Ђурђе Ратковић с браћом и људима, кнез Вукашим Санковић с браћом и с људима, а уз њих и друге властеле и осталога. народа!

42 _ Јир. Напд. 79. У Мазе. 76. каже овај писац «ргетада ви захезтеј и јаб од ћегбера гајези ргебн ргеко Мегефуе», што очевидно није тако, као што се види по градовима, које је Владисав узео. Осим тога сам Стјепан у повељи од 19. Јула 1453. каже овако: «Тко се год БнНО одљлоууно н пошао шннмн по кон годк поутћ н начињ н с окен н с онен стрдне Неретек ксегд господстед могд“. Моп. Зегђ. 458.

43 _ Моп. Бегр. 457.