Годишњица Николе Чупића

168 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

држаше себи право, да сами пресуде јесу ли Ђурђевићи у праву или не, те ће се ови у пошљедњем случају не само морати свега оканити него, ако то не би учинили, да им буде, што и другој властели, која влади одрекну послушност! 4,

Сад се већ био са свијем измијенио положај херцегов и републичин. Није се више тицало, хоће ли Стјепан успјети и остварити своје намјере и хоће ли нагнати упорног сусједа, да више никад не помисли да смета херцегу у његову унутрашњем раду'“: сад се тицало његова пријестола, радило се управо о животу њЊегове државне творевине. Што је Владисав био међу његовијем непријатељима, није било никакво јемство, да ће му син успјети и од својих савезника очувати оно, што су у једно цијело били склопили дуги напори Сандаљеви и Стјепанови.

14 _ Ова тачка у уговору најбоље показује, да су Ду-

бровчани, уцјењујући Стјепана, доиста радили против ратног права. Ни у једном уговору с херцегом нема ове погодбе, као што рекох у 106. нап. Што је овдје све овако поменуто, види се, да се у другим уговорима није морало разумијевати само по себи. Оба су акта и вратарски и дубровачки у Моп. Бегр. 451. до 456.

145 _ Сам је Стјепап о томе доцније писао овако: «Е

ебат фиапдо [еха смега а Вари, 1а ама! ћахвуј сопџашо а вегебевишао роп(о рег (огта, сће 11ого тагсћапапн поп родеуапо 1авг џо рашо сшп лого тагсћадапбе рег шодо сће фмајсће ђош ран сшт Јого поп те ћауегеђђе тапсајо. Уедапдо 1 (Е. ј. Ујаф ау) даиезфо а ровфа де Варизеј асогдапдове сшп ебћ ћи еб Јуапја Сћишвећи ве геуејопо сит аећши савје И повет ситп 2гапдезвџо дапо е ођгођмло позго рег Тогта рег и те !по сиазфо ип ЂопшШаевто девеспос. Весг. Сопв. Ког. 10. Марта 1466. у Љубића, Ошједаћо 1. 262.