Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 171

своје владе. Његова војска уђе у Крајину без отпора њеног становништва, које бијаше готово да призна власт млетачку; али то одјељење млетачко видје од једном пред собом војску краља босанскога.

Кад су Дубровчани видјели, да ће им Стјепан млетачком помоћу смрсити оно добитака на Неретви, бијаше им јасно, да би било без потребе свако њихово заузимање у Млецима. За то настану, да се и Томаш прихвати пред дуждем обране својих и дубровачких успјеха. Доиста, кад је кнез спљетски пошао с војском, да заузме Крајину, склони се и Томаш и обрну се са својом силом на ту страну, да не допусти да се уради, што су били намиелили Стјепан и Млечићи. Томаш уједно писа сенату, да се кани тога посла,

Ако су се овако Млечићи били упустили у овај посао, опет су прилике, у којима, га почеше, биле за њих повољне, да су могли радити без опасности. Али, уплести се у отворен рат с Босном, да су то жељели, није прилика, особито сад, кад већ у Италији није више само пријетила ратна опасност, него се рат био са свијем разбуктао. Послије тодиког оклијевања, Млеци су огласили рат СфФорци и Фјорентинцима 16. Маја 1452. године, а то исто уради до њеколико дана и напуљски краљ Алфонсо. Природно је дакле, да су св сад чували сваке пренагљености, која би им могла навући рат с Томашем и с осталијем савезом. С тога, да би оправдали свој поступак и да би склонили Томаша, да се повуче и одступи, одлуче, да пошљу Томашу посланика, који ће му објаснити све, како је било, и гледати, не ће ли га склонити, да им даље не смета; па ако не узмогне лијепим, нека огледа, не би ли добио с њешто

162 __ Све је у тексту изложено према листинама у Асја

П. 442—443.

ко.