Годишњица Николе Чупића

172 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

новаца или како друкчије. Уједно су му наредили, да јави краљу њеке њихове одлуке за со, као што је у писму желио; и да му каже о односима с царем њемачким, о чем је краљ желио знати, да је цар с царицом био у Млецима, и да су с њима у најбољој љубави и миру, и за још њеке ситније ствари. На тај начин, ако би пристао Томаш, да одступи, нека му затражи људе, који ће му на име млетачко предати Неретву. Пошто су међу тијем чули, да је Стјепан с војском близу ријеке Неретве, нека му оде и објасни своје посланство краљу, да све буде с миром и задовољством. Али, ако дозна, да су дубровачке лађе још тамо, нека им да дан два рока, да се разоружају, ако устраже. Ну, ако устраже дуљи рок, или изјаве, да не ће одступати ни разоружати се, нека се договори са тамошњим војводом на мору, па нека их присиле, ако им св учини, да могу с онијем лађама, које им буду при руци. На пошљетку нека гледа, да се разговори и с Иванишем Ђурђевићем, не ће ди га склонити лијепим говором, да настоји и помогне, да добију тај крај. Као што се види, сенат је у овом упутству исцрпао све путеве, којим св могла постићи намјера бев крви с краљем Томашем. Али је на пошљетку била одлука, која се потпуно слаже с цијелијем млетачким радом на јадранском мору. Никад се није смјело допустити, ако су само били довољно јаки, да друго које.бродовље осим млетачког развије једра по млетачком“ мору. Стара мржња на Дубровчане, утврдила их је са Стјепаном у савезу, који им и иначе пружаше лијепе користи. Ако сва та средства не помогну, ако краљ ипак не хтједне послушати и предати Дријева, сенат поред свег рата талијанског, одлучи, да се употријеби сила, те у том истом упутству наређује посланику и провидуру, да, било сам, било заједно с херцегом удари на Дријева,