Годишњица Николе Чупића

174 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

~

ту било доста дубровачке заслуге. На пошљетку отпреме Томаш и Владисав заједничко посланство. Посланство разложи дужду свој задатак, који о томе јави сенату. Овај се одлучи, да се посланицима најприје разложи, како је ствар текла: како су они имали права примити та мјеста из руку Стјепановијех, који је њихов прави и несумњиви господар; како се никако нијесу могли надати да ће то икоме бити жао а најмање краљу босанскоме; да жале, што је он, не јавивши им, као што би приличило њиховом пријатељству, кренуо војску на њих, и да су му, пошто не мисле напустити ствар, послали тијех дана свога посланика, Ствар се поче лагано рјешавати иа позор-

166 __. Зесг. Сопв. Вог. ХЛХ, 1[44., Асфа П,. 449—445. У записнику ове сенатске сједнице забиљежено је, да је држана. 3. Јуна 1452 год., а међу тијем је упутство Морозину издано двадесет и три дана послије, то јест 26. истога мјесеца. Према томе је било у реду, да и ја испричам ствар онако, како је споменици представљају. На то ме је упућивала и пагинација ове свеске запесника сенатских, гдје се најприје на листу 144, налазе горњи одговори Томашевијем посланицима, а тек на. 151. дисту то Морозиново упуство. Поред свега тога, што ми Формална страна не допушта никако да ишта овдје посумњам, било у тачност издања било ма чега другога, што се тиче овијех листина, ја сам у тексту, може бити сувише смјело, узео. да је упутство старије од сједнице, на којој се расправЉљало, шта ће се одговорити на Томашеве тужбе. На то ме несумњиво упућује сама садржина оба споменика, тако да би иначе једино још остајала претпоставка, да је упутство било раније спремљено, али да је с њим отправљен послије доласка босанског посланства. Само би тада требало наћи објашњена таком чудном појаву; а свему се томе противе ријечи сенатске: том босанском посланству «павиицв ћ)8 Феђив сшт ипа кајеа позга ад зџат 5зегепбајет позтгшт огабогет». Свакојако ми–-