Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 175

ници самијех догађаја. Дубровчани нијесу хтјели добре воље послушати захтјев млетачки, те буду присиљени да разоружају своје лађе, те се прекиде борба на мору. Краји-– њани бијаху још боље привезани за Млетке, те сенат награди земљама на Хвару Качиће, који највише бијаху стекли у томе заслуга!%". Томаш опет посла своје посла нике у Млетке, с којима се вијеће на пошљетку и спо-

слим, да могу остати при своме, док год се не би друкчије објаснидо цијело питање, а то из овијех разлога: 1. Из поменутијех ријечи сенатских види се, да је мјетачки посланик био отишао прије доласка Томашевијех људи, а не знам, по чему бисмо могли узети, да су овом приликом ишла два млетачка посланика; — 2. у упутству се нигдје не помиње Томашево посланство, а међу тијем се марљиво нижу сви догађаји, те се не заборавља ни Томашев писмени протест дуждау; 3. у упутству се не говори о Владнсаву ништа више, него да их је и он звао, да заузму Крајину п Дријева, а у оном је Томашевом посланству било и Владисављевијех људи.

167 _ Љубић, Оглед 1. 264: «Кгајбтеј 8 дгисе . игапе Кадовет 1 Кисош Каббеуот обђодгет, зув [о уебе ве К М]е|сапот визкаћи, а гершфика јип одођм опјћоуе ром!авџсе 1

Кастсе ођдагл зепјјапи п Вибигсц ћуагзкога (16 вгр. 1 10 фид.) _

— 22. Јуда потврђује дужд Франческо Фоскари једну повељу за земље у опијем крајевима, Асфа, П, 449—451, о којој Клаић, 307 и 308, овако говори: «Марокот ! уојуода Туап:5. У] ком1о, удес, да ти је Неро ргитогје врајо џ гике ттје(аске, зато ођети, да пи рофуга! вуе ровједе, %Ко 1ћћ је оудје ппао. Ма («о рогуга! 2ајвја 22. згрпја 1452. 4иХ4 Егапјо Еозсап поуоти родатки зуош вуе зепшје п Кгајим, родјејепе ти јов 1417. сод. од Кгађја Озфоје (Олазтк ХТУ, р. 168— 171)“. Не треба бити никакав особит критичар извора, па да се види, да браћа Вукчићи, Вукашин, Баран и Јурај, нијесу ни Иваниш: ни Жарко ни Тадија ни и један други од браће Ђурђевића.