Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 177

највише штете начинише, а Томаш баш с њима стаде преговарати сам за себе. —

Још од прилике у самом почетку овијех заплета на Неретви, учини се деспоту Ђурђу, да је згодно вријеме порадити на порти за Дубровчане против Стјепана, а разумије се, да је Ђурђе, и сада као и вазда, имало на уму и своје користи. То је још било вријеме, кад се нови султан старао, да ничим не покаже Ђурђу икаку своју злу мисао. Спремајући се, да слисти и оно пошљедње остатка источне римске царевине, гледао је, да нипошто не изазове неприлике себи иза леђа, кад се са свијем окоми на Цариград. За то су Ђурђеве жеље и налазиле одзива у Мехмеда, а не мала им је подршка била и злато, којим је Ђурађ задобијао султанове дворане. 'Тијех се дана бавио на порти његов посланик Вукосав Ђурђу се чинило, да би најбоље било покушати с онијем приједлогом о куповини Херцеговине. Стјепан је већ био и сувише саломљен досадашњом борбом. Ђурђевијем свјежим силама, заједно с босанским н дубровачким, не би било тешко размрвити измородављену херцегову војску. Стјепан би у том случају био потпуно сам, јер им ни Млеци не би могли задати озбиљне бриге, Диверсије се дакле није било б6ојати. — Ђурађ нареди Вукосаву, да покуша с везирима. Овај им разложи приједлог, а везири изнесу све пред султана. Ма да је понуда доносила царској ризници готовијех двјеста хиљада дуката, Мехмед не хтје никако пристати. Може бити да је том деспотову неуспјеху помогло штогод и од стране самога Стјепана. |

Док је овако минула херцега оволика озбиљна опасност, још је он био добро притегнут од сазезника. Међу тијем се, као што је речено, савез све више лабавио. Крајем Априла или у Мају пошљу Дубровчани деспоту посланике, не зна се с каким задатком. Кад ови стигну к Ђурђу, чују, шта је деспот хтио урадити на порти и каке

Годишњица Х. 12

иу =

пород И ле] Јаши = нј

пен Емин Боаворршње Да џ.

шиши рани

кај ата аса виа мед њи и уз а Зрзг

срасли и-=- === је 7: