Годишњица Николе Чупића

178 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

је среће био. Одмах јаве вијећу о свему, те се то чује у Дубровнику 14. Јуна 1452. Вијеће се страшно упрепасти, помишљајући на опасност, која би им била загрозила, да су Турци по чем примили приједлог. Ни краљ Томаш, ни остали савезници, а камо ли Владисав, не би били без чуда саслушали Ђурђев успјех у султана. Одмах одговорише у деспотовину, да захваљују Богу и светоме Влаху, што се тако све свршило; иначе би се биле излегле распре с краљем и с Владисавом, те би се и несрећни савез сасвијем разметнуо! 9". Ово јасно показује, како су били херцегови непријатељи.

Њима се сад указа повољан крај свему, кад папа опет, као што га је оно прије Стјепан молио, одреди 1. Јула бискупа Тому хварског за свога посланика у Босни, Хуму и Дубровнику, и кад му нареди, да најприје измири херцега и његова, ратна противника, како му се год боље учини, те му изрично препоручиваше, да то сврши што мирније, без икакве буке и Формалности!",

Кад је бискуп Тома приступио свом раду, у брзо се видје, да су се, ако ћеи њеколико, промијениле прилике од онда, кад је Стјепан молио заштиту у папе, те се показа и сва искреност његове тражње Савезничка је поцијепаност дала Стјепану колико толико одушке, да се је сад могао чинити невјешт својим ранијим изјавама у Риму. Тако не би ништа ни од мира, ни од богомилског обраћања у крило римске цркве, те је папа одмах морао опет слушати дубровачке жалбе на херцега, јер су још истога мјесеца морали тражити папине помоћи!".

Стјепан је био прибјегао на другу страну, са свијем противну Риму и папи, и савезницима је у брзо требала помоћ и заштита од њега. |

169 __. За све ово Јир. Мач. 76.

170 __. Тајнер, Нипг П, 263—9265 ; Фарлати, П, 259 и 260, "71 __ Рачки, 160.