Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 179

сав Ран рта не и

Једном се већ јасно било показало, да сам Стјепан не може одбити од себе зло, које га је снпашло, ни савладати удружене савезнике, који су истина били разједињени, али им је сила увијек непрестано јача од његове. Огледао је, хоће ли што моћи учинити с млетачком помоћу, али од огледа није било никака успјеха. Међу тијем је и прије, кад је дужда позивао у савез, помињао другу њеку велику силу, којој би се могао обратити:'>. Како тад није још био плануо талијлнски рат, одврате га Млеци од тога, улијевајући му наду, да ће му они помоћи. Све прилике говоре, да је та сила била турска царевина. С ла је сад једина и била, која му је могла, прискочити, а Стјепан у осталом од самог почетка није заборављао на ту страну, одакле се српству ведриломи облачило. На њу га је већи без тога упућивао и његов потчињени положај. Он је, прије но што ће заратити Дубровнику, тражио, да му султан допусти, да започне, што је био наумио. Може бити, да се доцније и уклањао тражењу оружане помоћи, догод је мислио, да ће моћи какогод и без ње. Али му сад друге не бијаше, и он се обрати Мехмеду.

С херцегове је стране било доста разлога, којима га је могао склонити, Без сумње је најглавније било, што су сами Дубровчани цио овај рат представљали као борбу католичког свијета с невјерником Стјепаном, а познато је како се у Једренету попријеко гледао најмањи знак успјешног утјецања западне Европе на ствари балканског полуострва. Уз то је и Стјепан за ту помоћ давао са своје стране накнаде, која ће га јаче привезати уз султана. Тако би се рекло, да се обвезао, да се нађе са својом војском кад год га султан позове, и да је обећао слободан пролаз његовој војсци кроз своју земљу. Још је признао султану

172 _ Види записник сенатске сједнице од 31. Марта 52, Бесг. сопв. гок. ХТХ. 130, Асфа П, 442.

12%