Годишњица Николе Чупића

и ти "1

те се сва сила скрхала на самога Владисава

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 18!

ве савета

био задржао право, да не удара на Стјепана, ако би у овога било султанове војске!'". Може бити, да ни Мехмед није желио, да дође до борбе између његовијех и Томашевијех војника. То је могло изазвахи Угарску, да прекине примирје, које је било уговорено на три године дана!'%. Могло би бити, да је с истога разлога султанова војска,

као што би се рекло, поштедјела и дубровачко земљиште, 177

Док су тако Срби лили крв у међусобној борби по Херцеговини и око ње, дотле је историско развиће било примакло крају трајање државног живота византиског. Мехмедове су припреме биле готове, те је по свој прилици повукао под Цариград чете, које је послао у помоћ Стјепану. С тога је ваљда на херцеговачком бојишту и настала почивка.

Крајем Фебруара 1453. налажаше се Владисав у Посредници, граду на једном острвцу међу отокама Неретвина ушћа. Одатле се 24. тога мјесеца превезе на Једној галији у Стон, гдје га дочекају неколициња властеле,

султан из Једренета, а 6. је Априла сва војска била под градом, који је освојен 29. Маја, «Пад Цариграда» од Ч. Мијатовића, Годишњица Ш, 111—113 и 116. Ништа нам не допушта да, претпоставимо, да је судтан одвајао ишта од своје војске за вријеме опсаде цариградске и слао у помоћ Стјепану. Остаје дакле само 1452. година. Мислим да нас све упућује на њено позно љето или рану јесен.

175 _ Томаш се обвезао да ратује, али само «ме НМНвоће тешкоће нлн вонске тоурске на себн", Моп. Вегђ. 448.

136 _ О овом примирју види 4. Мијат, Ђурђе Бр. П, 188,

173 _ Овако мислим с тога, што ми се чини чудно, да се така ствар, ако је било, не помиње у дубровачких писаца, а на то ме упућују и прилике, које у тексту поменух.