Годишњица Николе Чупића

200 ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ

Доцније (пре 1358) Мрдеша погибе од млетачког ректора суседнога Брача, за што су Брачани морали платити његовој породици 201 дукатаз.

О Радивоју Богавчићу знамо само то, да је имао са женом Владом синове Ђурђа (Јурја) и Вукила. Умр'о је пре 1390, јер 1. Августа ове године наводи се његов син Ђурађ као сведок краља Твртка 1. при одређивању сплетских међа“.

Ђурђев углед порасте још више за владе краља Дабише, јер се ожени Владиком, краљевом унуком од кћери Стане. За владе његове поменут је два пут као сведок 1393 и 1395 године“. Последње године дарова Дабиша својој кћери Стани, ташти Ђурђевој, у Хуму село Вељаке (и сад се тако зове), да га, за живота, ужива а по смрти да припадне кнезу Ђурђу и Владици и њиховом потомству“.

Када по смрти Дабишиној (+ 7. Септембра 1395.) насташе немири у Босни, Ђурађ затражи и доби од Дубровчана, 20 Августа 1396., «слободни лист“, да може, у нужди, доћи у њихов град с породицом и имањем својим. Ваља, да је том приликом с братом добио грађанство њихово. После годину дана видимо Ђурђа где ратује на страни краљице Јелене, удовице Дабишине. Када, на скоро за тим, пређе краљевска власт на Степана Остоју (у пролеће 1398), Ђурађ би приморан побећи с породицом у Дубровник. Краљ је тражио од Дубровчана да га издаду, али га они одбише писмом од 3. Јула 1398 године“. Боравећи у Дубров-

Моп. Брес. У. 353.

па. ТУ. 184.

Пуц. Спом. П., 40, Моп. Бегр. 226.

Мог. Бегђ. 225.

Пуц. 1. 88.

Моп. Брес!. У. 335.

Пуц. 1, 15. По Растићу Ђурђа је тражио угарски краљ. Жигмундо, али је био одбијен, Пуц. 1. предг. ХИП.

Ф «с ~ о ~ њљ «