Годишњица Николе Чупића

206 ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ

Твртко оде у Угарску, да тражи помоћи. У унутрашњим борбама, које се продужише после одласка краљева, послужи срећа кнеза од Доњих Крајева, Ђурђа Војисаљића, синовца херцега Хрвоја, те сузби Сандаља у друштву с осталом властелом. Уз њега су пристали биди и браћа Радивојевићи, с тога, 12. Августа 1434, у Крешеву издаде повељу којом потврди војводи Павлу, кнезу Николи и кнезу Влатку Јурјевићима и кнезу Вуку Нукићевићу градове у Неретви Вратар, Нови и. Крушевац ус владањем и држањем, правима, међама и котарима и у свем у чем их застаде у држању, или србину или влаху“. Даље им даде баштину, што им беше одузео Сандаљ, и то: Барана Вукчића И Хлапца Ружића ус браћом и држањем, у Горској Жупи села: Драгљан, Козицу, Храштане, Врхдо, Захођане, Заходе, у Приморју Леивогошту, Тучеие, Котишину, Макар, Баст и Виницу с правима, међама и котарима. Потврди им још древске царине део (четврти 2), који су држали, и пастире Војихниће, Прибиновиће и Хардомилиће и све повеље, које су имали од »господе“ босанске и његових предака“,

Два старија сина Ђурђа Радивојевића, Павле и Никола, били су грађани сцлетскиз“, а сва три његова сина умрла су пре 1444, јер у повељи краља 'Томаша од 3. Септембра ове године међу сведоцима долази и „војвода Петар Павла Јурјевића син с браћом“3. После 1434 године нема спомена ни о Ђурђеву синовцу, Вуку Вукиће-

вићу, који није оставио мушког породаз!.

3" Моп. Зегђђ. 377 —379.

32 Моп. Брвс!. Х1., 223.

33 Моп. Зегђ, 1428.

3: По летопису Николе Рањине, Петар Јурјевић бо је у животу Јула месеца 1451! године. У томе летопису читамо. да су седам браће Влатковића и њихов братучед Петар