Годишњица Николе Чупића

ЗНАМЕНИТЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕОСКЕ ПОРОДИЦЕ — 211

Лукарић, казав да су Турци освојили Ћелије и Београд (Акермап) у Молдавској, а то је било у Јулу 1484 године, наставља овако; уу исто време Влатковићи, пређашњи господари Хума и Хлијевна, дођоше у Дубровник да им се призна племство, у које су негда били убројани«=!,

Ако су Влатковићи дошли у Дубровник, као што пише Лукарић, нису дуго тамо остали, јер 19. Априла 1488. примише по посланику Томи Јеленићу војвода Жарко и војвода Тадија Влатковићи две трећине годишње плате то јест 400 перпера, а трећу трећину од 200 перпера Марко Радојевић, посланик војводе Августина Влатковића““

Ко је тај Августин Влатковић 2

По уговору од 1452 године Дубровчани су се подвезали да дају 600 перпера годишње браћи Влатковићима, докле су они живи, а не и њиховом потомству. Према томе Августин има право на плату само тако, ако је син Влатков. По Орбину и дубровачким летописима, који су, по свој прилици, Орбину као извор послужили, Влатко је имао седам синова, од којих се један звао Августин. У уговору од 1452 побројани су свих седам Влаткових синова, и међу њима нема Августина. Летопис Н. Рањине _ и Орбин споменули су такође седам Влатковића, али међу њима нема Андрије". Ову разлику само у једном имену објашњава нам Лукарић. Он приповеда, да је Мустаа-паша, по што је освојио Херцеговину, „опленио и

51 Гиссам, Аппан 4! Ваџза 1605. стр. 116: 1 дивз(о тело 1 У/1афкомссћ, е1ла спот ф Наот еба; Нисупо 851 пдивего 1п Ваџза рег (гагв12) глсоповсеге Та пођшја, аПа аицаје рег 1 развајо (шгопо аргстеша». По истом писцу Влатковићи су још једном бегади у Дубровник, што неће бити истина (стр, 101—102).

52 Моп. Бегр. 538, 537; Твртк. Спом. 169; Летопис. 1845, Ц, 154. Ово дељење «саизводи и допусти кнез Андрушко Соркочевић, заступник Влатковића».

58 Моп. Брес, ХУ, 256; Огим, 386.

14»