Годишњица Николе Чупића

916 ВУК БРАНКОВИЋ

истинитост народног предања о томе догађају. Тако учени Фрања Рачки о косовском боју пише: „Савезна војска српско-босанска под врховном заповешћу самога Лазара бијаше размештена около Приштине и нагибала се више к северу према ушћу Лаба и Ситнице. Спрам те војске стајала је турска под заповешћу самога Султана Мурата 1. уз којега су била оба његова сина: Бајазит и Јакуб, искусни војвода седи Јевренос-бег и многе паше и везири. . . . Од Турака одликоваше се особито млади Бајазит, заповедник деснога крила. Лево је крило, које је водио царевић Јакуб, много страдало од храбрих бошњака под војводом Влатком. Срби су се борили кано лавови подстицани примером храброга кнеза Лазара. Дуго се није знало, коме је победа досуђена; али, пошто је Бајазиту за руком пошло наглим јуришем разбити противно крило та овде настао неред и просуо се глас, да је Вук Бранковић са бојишта отишао са својим оделењем, стане најпре узмицати војвода Рлатко са босанском војском, за њим пак · и остала војска. Сада већ не могаше бити сумњив крај овој битци: полумесец стече победу над часним крстом п слободом златном, оба владара оставише на Косову свој живот: Мурат под мачем Милоша Обилића, Лазар у вреви оружја; — а народно предање приписује издајству кпеза, Вука Бранковића пораз српске војске а с њом и државе српске“'. Други историк, К. Јиречак, описујући бој косовски, за Вука вели: уњеговом издајству приписује српски народ косовску несрећу; да ли с правом, не да се „историјски потврдити«“=

Овом расправом намера ми је да покажем, је ли на„родно предање о Вукову издајству историјски основано, или га ваља одбацити. Да би се на ово питање могло од-

1 Вад, Ш., 92. 2, беввећ. 4. Вше. 314.

ст