Годишњица Николе Чупића

918 ВУК БРАНКОВИЋ

то горе писано дадосмо господину и оцу нашем Роману с нашом срдачном вољом да све то приложи и запише пресветој богородици хиландарској... да је на спасење господину нашем Роману а за спомен нашим дедовима, родитељима и нама, неодузето до века, јер је то баштина наших прадедова и дедова и наших родитеља и наша све до датас«3.

У повељи којом је цар Урош, 11. Марта 1365 године, у Приштини, потврдио прилоге Бранковића, само се прва четири села спомињу, као што се види из ових речи: »Дође царству ми пречасни старац св. горе Атона Роман, син севастократора Бранка, и напомену царству ми, како је се договорио с братом својим Гргуром и Вуком шта да приложе од своје баштине цркви св. богородице хиландарске. .. . И записа му царство ми цркву баштинску светог Арханђела с три села Трстеником, Бежанићима и Тушилом, и село Худине, што је дало било царство ми севастократору Бранку, ... а под цркву св. богородицу хиландарску <=. |

Па где су села: Трстеник с црквом св. Арханђела, Тушиље, Бежанићи, Худине, Бањица, Врбовац, Штучинци и Мучиваре, која су била баштина још прадеда Вукова 2

8. Садржину ове повеље спомиње, у кратко, Григоровић у своме Путешеств. стр. 46. Њу и још више повеља преписао је у Москви с Фотографских снимака пок. П. Севастијанова г. Љубомир Стојановић, питомац српске краљевине. Он је имао доброту уступити ми све своје преписе да се њима користим, за што му из свега срца захваљујем.

4. Моп. Зегђ. 172. — Села Бањицу, Врбовац, Штучинце и Мучиваре држим да је Вук доцније приложио, па су оба прилога у једну повељу уписана,