Годишњица Николе Чупића

4

=

[—_ј

4 одломци 13 ИСТОЧИЈЕ БЕОГРАДА

= ЕШ ЈКП ЕП ти да

=!" 2

И земља се је српска опет раскомадала на два двла, те је за себе владао у једном делу деспот Стеван, а у другоме Вукови синови Ђурђе и Лазар.

И Стеван се је сад опет окренуо Мађарима, и Жигмундо му је дошао у Београд, те су они двоје, постали сад једно.

Али сад, због овога, иде у Турке, рођени брат Стеванов, Вук, па се враћа отуд с турском војском ис Ђурђем, против Стевана и против Србије.

И Стеван, сад, присиљен рођеним братом Вуком, и сестрићем Ђурђем, (1409), дели своју земљу и своју вла• давину још и са братом Вуком.

Ал скоро за овим, (1410) умиру насилно од Турака и Стеванов брат Вук и Ђурђев брат Лазар. Ђурађ се је спасао, што турски отров није био довољно јак за јаку Ђурђеву природу.

А деспот Стеван, и сад опет, добија под своју управу и онај део своје земље, што га је био дао брату Вуку.

И Ђурађ се сад тек (1413), приклања ујаку Стевану, који га милостиво прима, и, после неколико година, (1425) проглашује, у Сребрници, за наследника свог, деспотског престола.

Ако би се за ово, ма и задоцњено измирење Стевана и Ђурђа, цигла два још српска принца, од њих пет, колико их је прво било, могло рећи: да је пуно витешке лепоте им високе иолитике, не види нам се, да приличи, придевати ову и оваку хвалу, догађају, кад се пузи пред султаном, кад се проси у њега милост, кад се каје, што се је, ма и за један само часак, погледало на Мађаре, кад се још уз то зна, да се је, пошто је по овоме, проливена многа српска крв за славу Турака и турских султана, и опет прешло на страну краља Жигмунда, и било с њиме једног