Годишњица Николе Чупића

246 ВУК БРАНКОВИЋ

ври

кад у акту од 1396 године предвиђају, да може доћи време да »осиромаше и испадну из својега тосподства, каошта се многој гостподм догађа".

О смрти Вуковој равлично се у изворима говори. По сведоџби сеченичког летописа (1501 г.) отрован је у „Маћедонији“, и тамо је дошао из Свете Горе његов »брат« Радоња калуђерским именом Ђерасим, и однео његово. тело у Св. Гору и тамо га сахранио“. С овом вешћу у

главном слаже се Орбинова, прва верзија о смрти Вуковој. | Друга верзија о смрти његовој, коју је забележио Орбин, без сумње је народна традиција, у којој ће бити истина само то, да је Вука Бајазит затворио био".

По рачанском летопису (1680) Бук је умро у Београду, што се не може веровати, јер је Београд тада био у угарским рукама“,

По традицији коју је забележио 'Троншац (после 1722)., Вука је прогутала земља близу Травника, и то се место прозвало Вуков Клокот'"“. |

Има и тако предање, да је сахрањен у Крушевцу, а, по једној песми народној погубио га је Високи Стефан" “,.

Ова разнолика извешћа у неколико су доказ, да је Вук Бранковић изгубио престо и умро изван отаџбине, по свој прилици у Пловдину, који се рачунао. у Маћедо– нију. Ово је у тодико вероватније, што је према једној. рђаво сачуваној листини од месеца, Новембра 1400 године,

85, Га. ХХГМ. 281.

56. Рата!. 2, изд. 73; Гл. ТПЕ 76.

У, Може бити да је Орбин помешао с Вуком Бранковићем Вука Лазаревића, којега је Бајазитов син Муса доиста. погубио у Пловдину (1410),

58. Рата!. 75; Га. ШП. 76.

о Ба У 94.

90 Милојев. Пут. 1. 45—46. Срп. нар. песм. Џетран. 1.. 336..