Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОБИЋ 953

=

вође над оном ништавном лешином славном мученичком смрћу живот и крв пролише, а од свију је ваше величанство најсретније, које посвети тако славна и нигда незаборављена победа, и којом је — ако је правим Христовим војницима и јунацима, као што треба веровати, бог приправио небеско царство — оридржана она права и бескрајна славач)ј0,

' 2. Настарији спомен на српском језику о боју косовском имамо у натпису, који је удовица деспота Угљеше, калуђерица Јефимија, навезла на покрову кнеза Лазара крајем ХЛУ. века. На том покрову између осталога чита се и ово: »0 нови мучениче, кнеже Лазаре, крепка рука господња показа те међу свима земаљским владаоцима, снажна и славна; владао си твојом отаџбином и сваким добром обрадовао твоје поданике; с мушким срцем и благочастивом жзљом изишао си против змије и непријатеља божанских цркава, расудивши да твоје срце не може подносити да Турци владају хришћанима твоје домовине; ако ли га не победиш, да оставиш трулу висину земаљског господства, обојиш се крвљу својом и прибројиш војницима небесног цара. И тако су ти обе жеље испуњене : ч змију си убио и мученички венац добио од бога“.

3. Још је краћа белешка о косовском боју коју је у свој дневник унео Пуј Гонсалес де-Клавихо, шпански

10: Бад, Ш. 93— 94. Од Твртка има писмо (у препису), које: је писао |. Августа Трогиранима. У њему вели да је Мурат с два сина на њега ударио, 20 Јуна, и да их је он «победно, послао с овог света с мпогим њиховим војпицима и ако не без извесног пораза својих». Очевидно је преписач погрешно датум преписао. (Гастз, Пе геспо Рајт. еб СгоаЕ. Шћ. У, с. -3).

105 Мор. Зет. 943.