Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 959

мерно мењатим преписима: «Они који су с Лазарем ишли, блажено починуше, а неки, страха ли ради или неверства свота ради, побегоше« .. . а Лазар »„чему је друге учио, то је и сам учинио : положио душу своју за људе своје“ 115,

10. У једној белешци, писатој свакојако у првој половини ХУ. века, пораз косовски приписује се такође бегству неких српских чета. Та белешка губи много од своје важности с тога, што су две пресудне речи написате на месту, где је нешто друго било написано, па састругано. Она гласи у целости: »15 Јуна 6897. (1389) би бој кнеза Лазара с царем Муратом на Косову пољу, иту многа телеса падоше од Хришћана и Турака. Из прва пак Срби бејаху разбили и цара Мурата убише, али 360: бегства неких сраских чета надвладаше Турци, и би велики метеж, и убише и славног српског поглавара, кнеза Лазара“:!!.

По хронолошком реду долазе два Грка, Лаоник Халкондила и Јован Дука, који далеко више знају причати о косовској бици него њихов сувременик Франца.

11. У Лаоника о поменутом догађају налазимо ово: „Тада (1389) Мурат крене војску против Срба (Тривала) и њихова војводе Лазара, који је отишао био Угрима и наговарао их да се лате оружја противу Мурата. Дознаши Лазар да Мурат с војском иде против њега, скупи што је могао већу војску, да се што жешће одупре непријатељу, који се примицао... Водећи против њега војску, Мурат дозна преко изасланих ухода, да је Лазар пао с војском на Косово поље.... Турци приповедају да је Мурат Лазара који се ту борио приморао да бежи, и да је, гонећи га што је могао брже, наишао на једног Србина на којега потегне оружје. Овај, будући пешак, окрене се и прободе копљем

15 Гласн. БШ. 19.

116 Глдасн. Х. 341—342: «Да ПОБВЖЕМНЕ НЕКОНИЉ От срБскехћ ВОНСКЋ". Прве три речи написане су на место оних иструганих.

11“