Годишњица Николе Чупића

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 17

План Београда, који иде уз овај опис, преставља обимни облик Београда из 1456 год. дакле из времена кад је Београд био већ 29 година у рукама Мађара.

За ових 29 година Београд је истина, издржао две јаке турске опсаде, али обе безуспешне, те је с тога са свим могуће, да његов распоредни облик није због тога, никако и ни мало, под Мађарима мењан, и да је он још онај исти, који је био у време деспота Стевана и који му је он дао, кад га је изнова зидао.

Београд је имао тада, два засебна платна, од којих је једно платно, било унутрашњи град, 2 друго, град спољашњи, који је обухватао и чувао и унутрашњи град, и варош, која је била између њих. Баш онако, како је Београд утврђиван и после, кроз све векове свога трајања.

На највишем оном чоту, над Савом и над Дунавом, гди се ове две реке сливају у једно, био је унутрашњи или горњи град. Он је имао облик четвороугаоника, кога су оне две, шире стране, што су окренуте Врачару и Дунаву (Земуну), по 500 корака дуге, а оне две уже, што су окренуте Сави и Банату по 250 корака дугачке.

На сваком крају овог четвороугаоника, била је по једна округла кула, а у средини страна, још по једна кула, четвороугаоног облика. (Види у плану, [).

Око овога унутрашњег града, била је варош (у плану, Ш), па је око ње био спољни градски део, (у плану Ц)

Спољни градски део имао је облик скоро, правилног петоугаоника, кога су стране, биле по 1000 корака дуге.

Две — северне — стране овога петоугаоника, протезале су се дуж дунавске обале; трећа страна била је на окомку, над Савом; четврта је гледала на Вишњицу и на Панчево а пета право на Врачар. | На крајевима овога градског дела, била је по једна округла кула, а на странама по њиховој дужини имало

Годишњица Х. 2