Годишњица Николе Чупића

о — авва иабипљцаљ о ==

264 ВУК БРАНКОВИЋ

и ЕАЕЕЕАЕЕВЕЗАЕЕА А Е

15. Крајем ХУ. или почетком ХУЛ. века, написао је турску историју“ или хронику на пољском језику Србин Михаило Костантиновић, рођен око 1434. у рудничкој Острвици, заробљен 1455. у Новом Брду, а за тим потурчен. Године 1463. зароби га угарска војска у Звечају и одведе у Угарску, одакле је, најпосле, прешао у Пољску. У седамнаестој глави Михаило описује битку косовску, без сумње по причању из друге половине ХУ. века, овако :

»Српско царство спало је, после цара Уроша, на кнежевство ; а избрали су себи за господара кнеза Лазара, који је имао жену сестричину цара Уроша, именом Милицу. Кнезу Лазару једни су били пријатељи, а други су му били противници. ... Кад је цар Мурат чуо, да је кнез Лазар дошао на место свог господара у српском царству, скупио је силну војску и пошао у српску земљу на Косово поље; а и кнез Лазар није оклевао, него је скупио војску и изашао на Косово поље, па се утаборио спрам цара на другој страни на Смогову (Самоков2), поред једне воде која се зове Лаб. Било је то у среду, на Видов дан, кад се започео силни бој, а трајао је све једнако до петка. Господа која су била одана кнезу Лазару, борила су се поред њега верно и доиста јуначки, а друга су гледала кроз прсте; и због те невере, зависти и неслоге неваљалих и неверних људи буде изгубљена та битка у петак око по дне. Ту је онда Милош Кобилић':: убио цара Мурата, а тог истог дана убијен је и његов син Јакуб (у ориђиналу Мустафа), а други син Илдерим Бајазит остао је на царском престолу. Истог дана, заробљен је и кнез Лазар близу једне цркве, именом матере божје (мисли се Грачаница), на којем месту подигнут је један висок стуб од мрамора за знак да је ту ухваћен кнез Лазар, а до њега ухваћен

1811 у чешком преводу, с којега је српски превод, Милошу је презиме Гобица (Коби(лијћ).