Годишњица Николе Чупића

ти“ о

%

.х.

"“.

ВУК БРАНКОВИЋ 283

»Вдрав Милошу, веро и неверо! Прва веро, потоња неверо.

Сутра ћеш ме издат на Косову, И одбећи турском цар Мурату; Здрав ми буди и здравицу попиј: Вино попиј, а на част ти пехар«“.

Милош скочи, поклони се и одговори:

уХвала теби, славни кпез Лазаре ! Хвала теби, на твојој здравици, На здравици и на дару твоме; Ал не хвала на такој беседи; Јер. тако ме вера не убила!

Јар певера никад био нисам, Нит' сам био, нити ћу кад бити, Него сутра мислим у Косову

За ришћанску веру погинути, _ Невера ти седи уз колено, Испод скута пије хладно вино. А проклети Вуче Бранковићу ! | Сутра јесте лијеп Видов данак, Видећемо у пољу Косову,

Ко је вера, ко ли је невера.

А тако ми бога великога !

Ја ђу отић' сутра на Косово,

И заклаћу турског цар Мурата, И стаћу му ногом под гр'оце; Ако ли ми бог и срећа даде,

Те се здраво у Крушевац вратим, Ухватићу Вука Бранковића, Везаћу га уз то бојно копље, Ко кудељу жена уз преслицу, Носићу га у поље Косово«'“!.

14 на. 310—3123.