Годишњица Николе Чупића

30) одломци 13 ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

сао сам самцит па прерушен бежао кроз Србију, журећи се да се докопа Угарске.

Но није могао побећи. У Србији, код града Кладова, ухватили су га Срби и одвели и предали Ђурђу у Смедереву. Ту је Хуњадија провео неко, време више као заробљеник пего ли као гост или бар као талац, и ту је морао да закључи уговор са Ђурђем, на који је пристао и мађарски сабор, и да се обвеже, да не прелази никад више с мађарском војском у Србију сем ако би јој Мађари долазили•у помоћ; и да плати Ђурђу 100,000 дуката накнаде за штету, коју је починила, мађарска војска српском народу пролазећи кроз Србију, и да врати Ђурђу све земље које овај има у Мађарској.

И ако је Хуњадија, потврдио овај уговор, заклетвом, коју је положио пошто је отишао из Смедерева, и дао Ђурђу и свога сина као талца, да ће уговор овај тачно држати, он га се опет није држао. Уз папин благослов, и Хуњадија, и мађарски сабор, изјавили су 1450, да овај уговор више не вреди, и Хуњадија је сада тек настао да показује колико је мрзио и Ђурђа и Србију.

И сад је опет мађарски сабор решио, да се Ђурђе сматра за издајника, да му се опет одузму сва добра у Мађарској, и да се Србија примора силом, да призна сизеренство круне Светога Стевана.

Одмах по овоме, Хуњадија је почео да упада с мађарском војском у Србију н да је пали и плени.

Бурађ није хтео да прими ову борбу у коју га је Хуњадија вероломно и овако насилно увлачио, те се је она зато, и на срећу, брзо свршила, измирењем Ђурђевим с Хуњадијем коме је Ђурђе сад вратио сина, који је до сад све јенако, био талац код њега у Смедереву.

Млого је допринело к томе, да се Ђуђеи Хуњадије овако на пречац измире, и то, што је султан Мурат, умро (5 Фебруара 1451) и што је нови, и сујетан, лукав и