Годишњица Николе Чупића

одломци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 41

Кад је командант Београда Ладислав Разгоњски, отишао 1491 г. негде ван Београда, и кад су га заступали у дужности, Ерцхерцог од Срема Лоренц Ујлак, и пријор јоанитера од Аурани, упустио, се је с њима у неке тајне преговоре, Сулејман-Паша, смедеревски, стазљајући им у изглед велику, султанову милост ако му предаду Београд и још неке градове у Србији. Сумњиви одговори ових, у прво време, дали су повода Турцима, да наставе ове преговоре и следећих година, те је 1494 год. кад је оно кнез Паво (Кнез Павле Киниш) заповедник темишварски, прешао с војском преко залеђеног Дунава у Србију и пленио Турке око Смедерева, била ова угодба између Турака и мађарских заповедника у Београду, свршена ствар и само је требало још сачекати згодну прилику, па да се погодба изврши и Београд да се преда Турцима.

Али је за ову угодбу, сазнао сад кнез Павле, те је по своме повратку у Банат, похитао одмах у Београд,

да казни издајнике и све оне који су били умешани у ову ствар.

Пријор од Аурани и Лоренц Ујлак, лишени су својих звања, а сви остали, бачени су у тавнице и ту су донекле мучени глађу. Кад је по неком времену, глад достигла свој највиши ступањ, завереници су били присиљени, те су редом клали сами по једнога од њих, па натицали на ражањ, пекли и хранили се тиме. И ово се је понављало до последњега од њих, који је уморен глађу.

Не успев да узму Бооград овим путем, Турци су пошли одмах идуће годиче, с доста војске, из Смедерева, мислећи да ће наћи у Београду Мађаре, неприправне да бране град, па да га тако узму изненадна и насилно.

Али их је и овога пута, помео у овоме кнез Џаво, који их је дочекао с доста своје војске, пред Београдом и ту потукао, па после потискао чак до Смедерева.