Годишњица Николе Чупића

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 51

Турци су сад дошли до градских ровова и били су се спустили и у њих, али су их Срби после, изгубивши око 600 својих другова, потисли одавде.

Сад је Сулејман наредио, те је до'пао к овој војсци и његов главни коњушар са својим људма, па су опет, напали сви (3 Августа) на град; али их Срби одбију и сада наневши Турцима доста штете и при чему је и сам јаничар ага био рањен.

За време ових напада на град, са српске стране, Сулејман је тукао из топова са ушћа Саве и Дунава, доњи део београдског града, а био је наредио те су пренети неки топови и на оно војено острово на Дунаву, па је и отуд почео тући цео дољни град.

Мађарски, а по њима и други неки, страни писци, приписују ово нападање Сулејманово на доњи град, издаји двојице хришћана, које неки хоће да назову чак и Србима, као да су тобож, они потказали Сулејману, да је град с те стране најслабији и да га отуд и треба нападати; ал сумња ова пада сама по себи, кад се зна: да је Пири-Паша, пре доласка Сулејмановог био наместио топове на ушће Саве и још 12 Јула, почео да пуца из њих на доњи град; да је Сулејман знао још од султана Мохамеда П, да је Београд на овој страни најслабији и да га с те стране и ваља бити и нападати, због чега је и прешао у Срем, још код Шапца, па дошао Београду

управо с ове стране: и напослетку, кад је Сулејман, имао ·

код себе, многе Турке који су били у граду као ратни заробљеници, па су му их Мађари продали по скупе новце, још за време опсаде града, те је он могао узнати ово и од њих, ако му је требало да то узнаје тек сада.

У ово времо, приближавала се је Београду једна од оних мађарских лађа у коју је био утоварен, по наредби краља Лудвига, барут, који је она требала да спусти под Београд, с преваром, јер је на њој био развијен турски

4

,

- ње “~ и 1 1,

к «+ +

у дјтм~а ђе о