Годишњица Николе Чупића

=>

Ко Исти ПРЕГ. А САМОУБИСТАВА |

У Данској, по петогодишњим периодима за означено време, најповољнији ресултати били су у периоду од

1871 до 1875. године, у ком је сродњи број био: |! са--

моубиство на 3922 становиика; а најнеповољнији у периоду од 1861 до 1865 године, у ком је средњи број био: |. самоубиство на 3472 становника. У Србији је средњи број био: у периоду од 1871-75 године 1. самоубиство на 23854: а у периоду од 1861-65 године, опет, 1. саАЕ на 20219. становника.

У Саксонској, по петогодишњим периодима најповољнији ресултати били су у периоду од 1846 до 1850, у ком је годишње долазило |. самоубиство на 5025. становника: а најнеповољнији у периоду од 18566 до 1870. године, у ком је средњи број био: !. самоубиство на 3367 становника. У Србији био је средњи број : у периоду од 1846-50 године 1. самоубиство на 20560, а у периоду од 18 а године |. на 20706 становника.

У Норвешкој, најџовољнији ресултати били су у периоду од 1871! до 1875 године, као и у Данској, а најнеповољнији у периоду ол 1846 до 1850, године. у првом био је у Норвешкој средњи број |. самоубиство па 14986 (у Србији на 23854); а у другом !. на 9091 (у Србији на 20560) становника. :

У Прајској био је средњи број: у периоду од 1866 до 1870 године 1. самоубиство на 7508 (у Србији на 20706.); а у периоду од 1846 до 1850 године !. на 10070 (у Србији на 20560. становника, и ти јој периоди означују најповољније и најнеповољније односе самоубистава према броју становника.

У Францеској број самоубистава према броју становника најповољнији је био у периоду од 1846 до 1850 год. докле као ни у Саксонској: а најнеповољнији у периоду од 1871 до 1875 године. У првом периоду био је у Францеској средњи број: ! самоубиство на.10309 ју Србији

Са