Годишњица Николе Чупића

2 Пољско ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ

нити интегритет државе пољске против сваког страног напада. У награду за ту мниму услугу Русија је задржала за се право да даје своју заштиту свима пољским поданицима источне православне вероисповеди.

У исто време кад је Пољску подвргавала својој власти, царица Катарина је живо радила на остваривању и других својих великих планова. Намера је њезина била да освоји Молдавију и Влашку, те да тако утврди руску владу на доњем Дунаву, као што ју је већ утврдила била на Висли.' Остваривање тога последњег плана сматрала је Аустрија као велику опасност за своје животне интересе. Фридрих Велики, који је такође неповерљиво гледао освајачку политику Катаринину и зазирао од наглог ширења силе руске, користи се том приликом да се измири са Аустријом и да је склони на деобу Пољске. Та комбинација имала је за пруског краља ову тројаку корист: да спречи ширење силе руске према Дунаву и према Цариграду, да не допусти да се Русија и Пољска поступно слију у једну државну целину, и најзад она је за њ била једино средство да мирним путем добије неке пољске покрајине, које су му изгледале као неопходне за опстанак и напредовање пруске краљевине. СОлавољубиви ЈосиФ П савлада брзо скрупулозно устезање своје побожне матере, царице Марије Терезије. „Царица је плакала, али је ипак узимала“, писао је подругљиво велики скептик што је седео на пруском престолу. Мало за тим Фридрих је имао доста муке да умери надражен апетит аустријски. ј

Прва деоба Пољске од 1772 год. била је, може се рећи, дело Фридрихово. Но сама замисао да се Пољска подели измеђ њезиних суседа није се родила први пут у тој прилици. Разни предлози такве врсте јављају се већ у току 17-ог века. Како изгледа први предлог да се подели пољска краљевина учинио је 1654 год. Карло Густав краљ шведски. Ваља нам сем тога поменути у интересу