Годишњица Николе Чупића

РУ

>

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 319

Партаја која жели да се бије сабљама обично шаље противној страни толико јабука колико бораца жели, и то значи позив па двобој. Кад противници живе у разним селима или нахијама одређује се бојиште на међи њиховој. За борцима с обе стране иду читава села, гледаоци боја, који кад увиде победу једне стране, постају секундатори, т. Ј. убију из пушке победитеља, и тада настаје међусобно крвопролиће с обе стране. Обично се свршава тиме што се убије с обе стране по 30 и више секунданата. Па и то није све, јер свака страна брижљиво рачуна колико је погинуло с њене стране, и стара се да убије два пута више противника, Свако убиство обично се плаћа двема главама, а што више, тим часније, тако свака страна старајући се да што више глара побије продужује међусобно убијање по више година не штедећи невине, по старом праву те драгоцене им слободе. Ово варварство истребило је до 5000 храбрих Црногораца,

10-02. сешт. Пошто им је саопштена наредба изгледало је да ће обе странке напустити двобој. Али како црногорска дрскост и самовоља не зна ни за какву послушност, ма како им она корисна била, то се тврдоглави борци праћени многим помоћницима из обе нахије са-

то место није одређено за бој. Због велике вике отправ-

стану рано у јутру у самим вратима манастирским и ако

љено је тамо неколико Славонаца. Кад мајор Розенберг" види у бораца голе сабље јурну међу њих и оте из руке сабљу једног изазивача, за тим и у осталих те тако задржа бој. Тако су предупређене крваве последице црногорског двобрја, који би коштао много жртава, а изазивачи су доведени у манастир и уапшени. Дрскост којом су ови Црногорци погазили наредбу кнежеву принуди овога да од неколико кнезова и главара састави суд да им суди, да би казна ових преступника служила примером