Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 331

«спичана о пљачки, митрополит их позове к себи, (један је од њих био рођени му синовац Мојсије Пламенац који је од парохијског попа постао сердар, а други јавни злочинац и издајник имао је потурченог рођака као секретара код скадарског паше), и стаде им говорити да су руска господа дошла у Црну Гору да их наведу на рат с Турцима и да тиме упропасте и њих и себе. Ово је Црногорцима било доста, и на скоро су почели проносити гласове, да ће издати Турцима све оне који вису рођени у Црној Гори. То се потврђивало још и тим што катуп. ска нахија која се храни једино пљачком и отимањем, "није хтела да прими прах и олово кад им је давано изтоваројући се да им не треба, а у самој ствари нису хтели да себију с Турцима, кад им ови никаква зла не чине. Сем тога покушај катунаца овога дана, да пападну на манастир и ослободе оне што су затворени због двобоја довољно су показивали шта се може очекивати од ових разбојника. Двадесет до тридесет људи скупе се пред подне и поседају пред самим уласком у манастир и стану се нешто тихо разговарати. На један пут скоче сви, запну пушке, потпраше, и таман кад су хтели да улете у манастир, јурне им на сусрет граф Војиновић и уздржи их. Смелост и дрскост Војиновићева од један пут их укроти, тако да ови храбри плашљивци оду даље и разиђу се кућама. Тако прође овај разбојнички покушај, који би иначе имао крвавих последица.

Кнез се свима силама старао да предупреди зла која су могла сваког часа настати, а показивао се и даље великодушан и трпљиво је сносио све што му се деша вало, Било је ван сваке сумње да је покушај са отровом дошао са млетачке стране, а стрепити од сваког мучког злочина, много је горе него с оружјем у рупи стати пред непријатеља. Црногорску лакомост на новце дражила су обећања и поткупи с турске стране, ако зажегу