Годишњица Николе Чупића

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 335

Врућина је била велика, те је и то увећало тешкоће пута који је трајао до 2 часа по подпе. Што се онако поступило са Степаном Малим, било је врло добро, јер би се она слутња заиста и испунила. Пошто је кнез отишао, на Цетињу је остао подофицир Акиншин са неколико људи, да пренесу прах опет у манастир, а пред вратима где је био Степан стражар је и даље стајао као да унутра заиста има неко. Цетињски војвода који се лукавством и лажи непрестано старао да увери кнеза о својој оданости дође са повеликим бројем људи и затражи да га пусте к Степану, јер жели да га види. Акиншин одбије то, али он имајући уза се више од 50 људи гокуша силом да уђе, да не отворише врата већ испражњене собе да у њу сместе прах. Кад виде да у њој нема Степана раздера се као луд да су сад Прногорци пропали, после је молио да му кажу где је.

10-0ог. окт. Катунци први лопови и разбојници међу Црногорцима, који су присвојили себи право да отимају и да се хране од пљачке, утреве се с Ришњанима, млетачким поданицима и пљачкајући их убију једног од њих. И ако је то заслуживало строгу казну, опет ништа не буде, јер су Ришњани за то убили два Катунца, те је тако по црногорској правди решен овај спор праведно по обе стране.

Истог дана дође у Стањевиће једна стара жена тирански испребијана и искрвављена и тужи се на кнеза Депиловског што је опљачкао, испребијао и разорио цело мало сеоце што је близу Црне Горе у коме сами хришћани живе. Син поменутог кнеза скупио је разбојничку чету и држећи све за Турке који живе у њихову поданству удари на то село, разграби имање њихово, и запали им домове. У тој чети био је један Црногорац чија је сестра удата била у том селу, и он пошто је попљачкао све запали сам пре других њен дом. Та и међу вар-