Годишњица Николе Чупића

ДР ЈОСИФ ПАНЧИЋ

Као наставник, Панчић је и на катедри, и у

своме кабинету увек показивао да истински љуби своју науку, и да искрено жели чинити јој услугу. Своје ученике Панчић је често водио по Србији те је, заједно с њима, на месту, разгледао научно богаство наше отаџбине, и упућивло их како да га познају, како да га збирају, и уређују. Сам пак, ишао је небројено пута; ишао је по најружнијем времену; затурао се у најдаље

и најнеприступачније кутиће, само ако је прет“

постављао да ће наћи што ново, што интересно за науку, и за потпуније познавање Србије.

Из тих Панчићевих путовања никли су и развили се јестаственички кабинети у нашој великој

школи, које је Панчић с толиким знањем и с толиком љубављу прибирао и уређивао.

Поред тога, готово после свакога такога путовања, из Панчићева пера истекао је по који драгоцен прилог научној благајници, који је, у исто време, био и нова илустрација за нашу отаџбину.

Панчић је једнаким погледом једнаком љубављу, обухватао све земље српскога народа; а није двојио ни оних на којима живе наша браћа по крви, вери и историји. Путовао је, дакле, по Срему, по Банату, по Црпој Гори, па најпосле и по братској кнежевини бугарској.

Путујући ради проучавања биљнсга царства па месту његова рађања, Панчић је био срећан наћи и научницима представити велики број биљака које наука, пре њега, није познавала. Те