Годишњица Николе Чупића

22 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ |

Краковском право да бира своје професоре; то је право заједно још са многима другим прешло на силе заштитнице. Најзад 1846. год. пољска република изгуби своју егзистенцију приликом устаничког покрета у Галицији. Кракову, која је до душе овог пута била средиште устаничко заузму трупе трију сила заштитница. Уговором од 6. новембра 1846. год., закљученом измеђ те исте три силе Кракова постане саставни део аустријске царевине Истог дана кнез Метерних управи лондонском и париском кабинету дугачак мемоар, да оправда свој и својих савезника поступак. Аустријски канцелар покушава најпре да докаже, да судбина Кракове интересује правнсамо о три силе њезипе заштитнице а никако и остале потписнице Бечког Уговора. Кракова, вели он, припадала, је Аустрији по Петроградском уговору од 24. октобра 1795. год. (трећа деоба Пољске). Бечки уговор од 10. октобра 1809. год. одузео ју је од Аустрије па је придао великој војводини Варшавској. Уговор од 3. маја 1815 год., закључен између три силе које су поделиле Пољску, начинио је од ње слободну и независну државу, а остале силе потписнице бечког уговора од 9. јуна 1815 год. просто су примиле одлуку која им је била поднесена. Мемоар је за тим константовао да су силе заштитнице већ више пута биле принуђене да својом војском окупирају Кракову, зато што је се она понашала непријатељски према њима, што је учествовала тајно, па чешће и јавно, у свим пољским устанцима, што је давала азил пољским бегунцима · ругајући се најсречанијим одредбама уговора од 1815 год. Сви ти исти узроци нагоне силе у овом тренутку да униште републичину независност којом је се она тако рђаво служила. „Пољски бегунци су направили од Краковске републике установу противну миру и противну карактеру који је хтео да јој да уговор од 3. маја 1815 год. Они нису дозволили да република остане независна