Годишњица Николе Чупића

30 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ

пољске ствари. Францеска влада понуди своје посредовање које Русија одбије категорично. Тада се ставе и Францеска и Енглеска на земљиште закључених уговора, тврдећи да су опстанак пољске краљевине и њезин устав стављени чл. |. Бечког уговора под гаранцију свију сила које су тај уговор потписале. „Пољска краљевина, писао је лорд Палмерстон у својим инструкцијама енглеском посланику у Петрограду |22. марта 1831.), створена је и. везана за Русију Бечким Уговором, чије су уговорне стране све главне силе европске. Влада Њ. В. је мишљења да би свака измена која би изазивала инкорпорацију Пољске у руску царевину и уништила њезину засебиту администрацију и њезин устав, била нарушавање Бечког уговора, нарушавање којем имају неоспорно право да се одупру и Енглеска и све друге силе потписнице тог уговора. Влада енглеска не може да усвоји гледиште да пољски устанак који је пшао на то да стресе власт цареву, даје Русији довољне побуде да се ослободи одредаба Бечког Уговора. Устанак не може да разреши Русију од обавеза према осталим силама, јер тим обавезама није био једини циљ да гарантују благостање пољског народа, већи сигурност суседних држава,«“1!)

После потпуног успеха руске војске енглеска влада учини нове кораке у корист Пољака, али у далеко пријатељскијој Форми према руској влади. Лорд Палмерстон је писао тада да се сматра за обавезана Бечким уговором да пријатељски опомене Русију на чување пољског устава, од 1815. год.

Гроф Неселрод одговори у име руске владе 22. децембра 1831. (3. јануара 1839. год.) одричући и Енглеској и осталим силама свако право учешћа у регулисању пољскога питања. Ми не захтевамо ништа друго, вели он,

1 Апсеђеге, Еесмел, дез (таез сопсегпапе Ја Ројоспе, стр. 801,