Годишњица Николе Чупића

40 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХТХ. ВЕКУ

влада, он би радио противно својем мирољубивом расположењу, кад би пристао да и даље дискутује.“

Један меморандум придодан том одговору побијао је аргументацију последњег Францеског меморандума, тумачећи на сасвим други начин одлуке Бечког Конграра.

' „Силе које су изјавиле Петроградском кабинету своје жеље

и своја мишљења односно немира у краљевини пољској _ узели су као полазну тачку уговор од 1815 год. По свим · припознатим правилима у "међународном праву а и по најмодернијем начелу неинтервенције њихова дипломатска, акција није могла имати друге основе. Дакле правна дискусија о краљевини пољској треба да остане у границама, тог уговора.“ - Е

Меморандум испитује затим у детаљима преговоре од 1815 год. у колико се они односе на Пољску, па из_ влачи из њих закључак »да се силе нису тада опирале плановима цара Александра с тога, што су хтеле да осигурају већа права Пољској. Савезници су се бојали ојачања, велике силе која је се баш тада открила била Европи у свем својем сјају. . . . Ми смо у стању да тврдимо, вели он, да је иницијатива слободоумних намера долазила од стране цара Александра, а отпор његовим намерама од других сила. « Меморандум је ' доказивао да је баш цар руски, „желећи да осигура свим Пољацима народну администацију употребио свој уплив код својих савезника у корист Пољака, њихових · поданика“. ·

Обавезе које потичу из уговора од 1815 год. овако су регулисане у том меморандуму : ' „Пољаци из краљевине пољске ваља да поштују везе које их сједињују са Ру- · сијом. Стране силе су дужне да не чине ништа што би могло ослабити те исте везе. Три силе што су поделиле Пољску: обвезале су се да даду својим пољским поданицима,