Годишњица Николе Чупића

42 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1ТХ. ВЕКУ

хтео да покаје неправде нанесене Пољској у прошлости да је био пун поштовања према светом принципу националитета и пун жудње да задовољи патриотске и слободоумне тежње Пољака. Државници из тог доба. онакви какве нам их представљају те ноте, ватрено су желели да васпоставе пољску независност, ну горка нужда их је приморала да одустану у извесној мери од тих својих племенитих жеља. Само зато што су хтели да избегну нову кризу после дугих ратова, који су се једва једном сретно завршили, они су се задовољили полутанском мером. Али ми знамо да се Бечки Конгрес није у опште одликовао великим поштовањем ни према аспирацијама потлачених народности ни према либералном покрету који је се тада јаче или слабије јављао по свим државама европским. Све мисли дипломата који су управљали његовим дебатама и инспирирали његове одлуке биле су управљене једино на утврђење равнотеже европске. У свим својим комбинацијама они су тражили средства да спрече могућност сваког новог покушаја за оснивање универсалне монархије. Тој замисли Бечки Конгрес је жртвовао Италију, раскомадану у мноштво малих државица стављених под туторство аустријско, Белгију сједињену са Холандијом против своје воље. Ни у Пољској није било ништа друго у питању. Истина је да се о њој много говорило у Бечу. Али ту није било ни помена о каквом кајању старих неправада нанесених славном словенском народу, који је два века пре тога спасао хришћански свет од турске поплаве. Конгрес је се бранио једино о великој сили руској ио амбициозним смеровима цара Александра. По његовом убеђењу пољска краљевина, спојена са Русијом имала је да буде опасно оружје у руским рукама наперено против Аустрије и Пруске непосредно, а затим посредно и против читаве Европе. Једва после дугих преговора Конгрес је дао Русији право да обнови пољску