Годишњица Николе Чупића

4 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Војвода Милош Обреновић сусрео је Серчесму у пољани код таковске цркве положивши преда њ своје оружје.

Серчесма је узео само Милошеву сабљу, да је, у знак Милошеве покорности султану, преда везиру Рушиду, а све остало Милошево оружје оставио је Милошу у знак вере у њега, и његове власти над народом овога краја, кога му је тада поверио.

Кад се рашчуло за предају Милошеву, похитали су да положе своје оружје Серчесми и војводе: Лазар Мутап, Арсеније Ломо, Милић Дринчић и Хаџи-Продан.!

Серчесма је тада поставио за старешине и преставнике турске власти: у Чачку, Латиф-агу из Слишана и у Брусници, некога Ашин-бега,

Војвода Милош Обреновић, као српски старешина свога краја, брзо се опријатељио са својим муселином Ашин-бегом и пазио се с њиме лепо.

Враћајући се у Београд, по свршеном послу, Серчесма је повео собом и војводу Милоша, те га је показао везиру Рушиду, и овај га је примио лепо и утврдио за старешину рудничкога краја.

Кад је, ускоро за тим, Рушид-паша оставио Србију, предавши власт над њоме своме ћехаји, везиру Деренделији, и овај је примио Милоша лепо и одредивши га, поред краја рудничкога, и за војводу крагујевачког и пожешког краја, пустио га је да се врати својој кући.“

Ну и Деренделија скоро је смењен са дужности управника Србије, и на његово место дошао је за гувер-

' Сима Милутиновић каже, у својој Историји Србије (ново издање 1888 год.) страна 25, да се тада предао пи Милош Сарановац, али, на стр. 5%, вели опет да се Сарановац није хтео предавати него да је с Антонијем Пљакићем отишао у Аустрију.

# Вук СтеФ. Караџић, Милош Обреновић Кнаљ Серби или Грађа за Српску Историју нашега времена. Будим 1828. етр. 56.