Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 13

шевца ; Милић Радовић из Каоне; и ђак игумана Пајсија, леп, млад момак, коме се не зна имена.

Од свих ових спасли су живот само њих четворица и то; Милић Радовић, кога је украо из турске тамнице и држао скривена у својој кући, Турчин Хасан-бег Прајић из Ужица, па после пустио слободна његовој кући; Бошко, син Петра Ђукића, кога је Ђаја-паша дао његовој мајци Иконији, у замену за сестру му Спасенију; калуђер Ћенадије, који се потурчио и добио име МулаСалија и син му Стојан, коме су дали Турци име Реџеп.

Све остале српске заробљенике држали су Турци око три метеца у својим затворима у тврђави, па су их после уморили смрћу.

Изводили су почешће по неколико њих — мушкиња — и набијали живе на коље поред Пајсија, путем који је водио десно на Теразије, и лево поред Коларчетове куће — где је сада пивница — на Два Бела Голуба.

Главну масу Ћаја-пашиних српских заробљеника, посекли су Турци на Савин дан = и сутра дан по овоме,и

1 Жалосно је, али је истина, да је игумана Пајсија потказао Турцима драгачевски кмет Илија, а хромог Васиља некакав мачвански кмет, те су их Турцн ухватили; а Турчин Хасан краде из турске тамнице, заробљеног Србина, крије га у својој кући, п снасава му живот !!!

2 Сима Милутиновић у својој Историји Србије, страна 95. каже: на Савин дан по Божићу, што би значило: о св. Сави, просветитељу српском, 11. и 15. Јануара 1815, год, Ну Вук Стее, Карараџић, у својој Грађи за Историју Србије, стр. 66, каже: на Савин дан пред Божић, што би било 5, и 6. Декембра 1814. год. Вујић, опет, у своме Путешествију вели за смрт Пајсијеву, 17. Декембра 1811. г. — Види: Милићевића Поменик, стр. 632.

Срби су, до почетка првог устанка — 1804. — бројили године ио црквеном рачунању од створења света, и тек од тога доба, почели су рачунати их од Христова рођења.

Али су и тада, многи Срби из Аустрије, бројили годроне и рачунали месечне датуме по новом — григориском, западном календару,