Годишњица Николе Чупића

324 ЕОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

му се у души рађају, у часовима кад њој мира тражи. Помоћи човеку у том послу који има са самим собом; олакшати му на трудном путу његовог препорођивања, спасења како богословље зове, то је задатак који сви црквени лирски песници имају пред собом; и онда кад. славе величину, силу и милост божанства; и онда, кад опевају јунаштва и пожртвовања светитеља; и онда, кад оплакују смрт човека; и онда кад им песме одјечу у уздасима и молитви за помоћ; и онда, кад у веселој песми прослављају победу Христову над адом ит. д.

Нико од песника није умео тако разумљиво говорити души човечијој, а ни наћи лешших и озбиљнијих. речи да она говори него што су то умели старозаветни лирски песници. Зато су се сви хришћански црквени песници угледали на Давида и друге псалмисте јеврејске, и подражавали њима. Али, на жалост , мало их је који се старима приближити умели. Од тих мало њих ја ћу неколико само споменути а о двојици тројици рећи коју реч више.

Осем оних песника о којима казах довде по коју реч нека су овде споменути још ови: Игњат Богоносац (у Риму мученички умро 107 год.). Мисли се да је оп увео у цркву наизменично певање (антивоно).

Климентије , свештеник александријски, умро око 210 год. од његових песама које су некад употребљаване у цркви остала је сачувана једна химна у славу Христову.

Непот, епископ пентаполски у Ш-ћем веку, био је обилан песник; али од његових песама које су хришћани некад уважавали није остало ништа сачувано.

Атинотен, епископ, погинуо је у време Диоклетијаново (око 311 год.. Мисли се да је његова лепа песма «Свете тихи» што се пева на вечерњи. Од других песама. његових није остало ништа сачувано.