Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 321

он је упоређен Давиду. Црква је задржала доста његових песама у похвалу разних мученика. Све су му песме сличне и не показују никаквог дара. У њима мисли нема. Али му се између других одликују неколиким лешпим цртама песме о апостолима.

Касија или Икасија калуђерица из 1Х века срећнија је у неколиким својим песмама од Теофана. Византијски историци говоре радо о овој жени и описују њепу лепоту, наученост и живот. Она је била од богатих родитеља и лепо васптана. Историк Зонара наводи једну причу (легенду) којом се хоће да објасни како је Икасија отишла у калуђерице. Цар Теофило хтео се, вели се у тој причи, оженити, и наредио да се преда њ доведе неколико најлепших девојака из царевине му. Међу тим најлепшим девојкама била је Касија најлепша. Теофило је пришао њојзи и рекао, «од жене је свако зло.“ Икасија је одговорила, уод жене је све што је лепо.» Теофило је се окренуо и дао јабуку златну другој девојци, а Касија, преварена у очекивању, оташла је у манастир који је сама о свом трошку подигла. Касија је писала доста песама. Византинци су се дивили њеном песничком дару. Најлепше су јој песме о жени грешној, за коју проси она милост, као н пр. она што се пева на велику Среду „Господи јаже ва многија грехи падшаја жена“. Има нешто достојанства и узвишене лепоте у песми што се пева на Божић. („Августу јединоначалствујушту на земљи.“ „Кад Август сам владаше на земљи, престаде владати много људи и тад кад постаде човек од чисте девојке укидоште се многи богови: под једним светским царством бејаху сви градови, и једну владу божанства повероваше сви народи. По заповести царевој беше попис народа и ми се у твоје име, Боже наш, који постаде човек, уписасмо међу верне. Велика је твоја милост Господе, слава теби.»