Годишњица Николе Чупића

90) РАГНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

због тога, неће поколебати у својој намери и у исказивању својих мисли.

Ну Милош се при томе несумњиво уверио да је народ рудничког краја у томе одсудан и постојан и да се мимо устанак не нада ничему добром; и за то је сутра дан, по свршеној служби божјој, испевши се на станац камен више олтара таковске цркве, запитао поново све пи велико мало: хоће ли на Турке под његовесм управом, и кад му је народ и тада одговорио : да хоће, и кад је почео љубити га у руку и поздрављати са: „срећан и честит нам био нови наш господару», он је одмах ту издао заповест, да свак похита своме оружју, па да млати и да бије где жива Турчина чује.

Арсенију Ломи, војводи још под Карађорђем, запо, ведио је: да искупи чету војника, па да похита Руднику и очисти га од Турака, с примедбом да их испрати поуздано у Турску, ако му се предаду драговољно.

Милића Дринчића упутио је Чачку, где ће скором он сам доћи са војском, или ће место себе послати свога брата Јована.

Дошавши за тим кући у Црнућу, Милош је застао ту, коњски товар (сребрних) талира , који му је послао Никола Милићевић — Луњевица — , да му се нађе за први мах, за посао у који улази, што га је веома обрадовало, јер је, сазнавши шта му је снашло брата, Јеврема, могао поуздано рачунати да ће одговорити својој обавези за продате волове у Земуну, и што ће му то очувати веровање у тамошњих људи, од којих ће сада морати да набавља: барута, олова и других потреба за рат

Ту му је, баш тада, дошао и брат му Јован, враћајући се из Каоне — крагујевачке —, где је био са Симом Паштрмцем, Томом Вучићем и са још неколико момака, те тамо помлатио турске арачлије, и узео им